У складу са Уредбом о поступку и начину спровођења јавне расправе у припреми закона, Министарство правде дало је на јавну расправу дана 19.09.2013. године, Нацрт Закона о извр
шењу условне осуде и казне рада у јавном интересу и упутило јавни позив заинтересованој јавности да се укључи у јавну расправу и да свој допринос у разматрању наведеног Нацрта закона. Поред текста нацрта закона са образложењем, на интеренет страници Владе Црне Горе и е-порталу постављен је програм јавне расправе и остављен контакт надлежне особе за предлоге и сугестије.
Јавна распара о наведеном Нацрту закона трајала је 40 дана, а закључена је округлим столом који је одржан у хотелу Рамада у Подгорици, дана 01.11.2013.године, у 10 часова. Овлашћени представници Министарства правде који су учествовали у расправи о Нацрту Закона били су: Генерална директорка директората за извршење кривичних санкција Славица Рабреновић и Самостални савјетник у Директорату за извршење кривичних санкција мр Миљан Влаовић. Током трајања јавне распаве (40 дана), Министарство правде добило је неколико усмених сугестија од представника судске власти. Наведени приједлози су усвојени а односе се на члан 9 став 1 тачка 1, члан 10 став тачка 1 у којима ће умјесто досадашње обавезе јединице за условну слободу да позива свако условно осуђено лице и лице коме је изречена условна осуда са заштитним надзором, бити дата могућност јединици за условну слободу, да на основу процјене утврди да ли одређено осуђено лице треба позвати или не. Дакле, ради се о корисној измјени из најмање два разлога: прво, није потребно за свако ово лице правити процјену ризика јер се у великом броју случајева ради о осуђеним лицима која први пут извршавају кривично дјело и која нијесу склона вршењу истих; друго, с обзиром на висок број изречених условних осуда од стране црногорских судова, било би неефикасно и неекономично обављати разговоре са лицима која нијесу повратници и која по процјени јединице за условну слободу нијесу склона повратништву.
Истовремено, треба истаћи да је уважен и приједлог који се односи на обавезу да јединица за условну слободу спроводи алтернативне санкције и мјере које су изречене починиоцима прекршаја. Овај дио ће бити унијет у Приједлог закона уз консултације са Секретаријатом за законодавство.
Такође, сугестије су дали и колеге из Пробационе службе Холандије који спроводе обуке са службеницима јединице за условну слободу. У том смислу усвојен је приједлог да се за условно отпуштена осуђена лица, условно осуђена лица са заштитним надзором, лица којима је изречена казна рада у јавном интересу, као и условно отпуштена осуђена лица, не пише тзв. индивидуални програм поступања, како је то наведено у чл. 9 став 1 тачка 1, члан 10 став тачка 1, члан 18 став 1 тачка 1 и члан 33 став 1 тачка 1. У свим наведеним случајевима ће се правити други акти и процјене који ће бити ближе регулисани подзаконским актима.
У раду округлог стола којим је закључена јавна расправа учествовали су предстваници релевантних државних органа, невладиних организација, као и представници ИПА Тwиннинг пројекта „Подршка реформи затворског система Црне Горе”. Током расправе углавном су изношени позитивни коментари на Нацрт закона. Такође, представници невладиног сектора изнијели су и неке конкретне препоруке и поставили конкретна питања.
Највећи број препорука и коментара доставили су на дан одржавања округлог стола, представници НВО „4ЛИФЕ”. Они су тражили сљедеће: 1. Представници ове НВО тражили су да се - Законом јасно дефинише на која ће се конкретно кривична дјела и за које учиниоце односити условна осуда и казна рада у јавном интересу. Ова сугестија није усвојена будући да би таквим законским одређењем дерогирали рад судова и одредбе Кривичног законика; 2. „У Закону је неопходно прецизирати које алтернативне санкције и мјере ће бити на располагању”? Такође, ни ова сугестија није усвојена будући да се ово питање уређује Кривичним закоником, а не законом којим се уређује извршење истих; 3. „У Закону јасно навести, осим јединице за условну слободу, ко ће и на који начин преузети одговорност за њихово спровођење, као и ко ће обезбиједити финансијска средства за њохово спровођење”? Ово питање детаљно је регулисано текстом нацрта Закона у којем се између осталог одређује обавеза сарадње државних органа у циљу спровођења алтернативних санкција и мјера. Дио око финансирања уређен је законском нормативом у овој области. Јасно је да ће за спровођење алтернативних санкција и мјера бити обезбијеђена средства из буџета Црне Горе; 4. „У закону је неопходно дефинисати ко ће сачињавати јединицу за условну слободу”? Ово питање није предмет материје Закона о извршењу условне осуде и казне рада у јавном интересу. Послове извршења алтернативних санкција и мјера обављаће државни службеници који су прошли посебне обуке за рад са осуђеним лицима, а услови које морају испуњавати одређени су интерним актом Министарства правде; 5. „Законом дефинисати оснивање посебне јединице за кривична дјела у вези са дрогама, ко је сачињава, које су му надлежности, са киме сарађује и ко је финансира”? Овај приједлог није усвојен будући да не може бити предмет овог закона; 6. „Закон обогатити распоном алтернатива на три нивоа кривичног поступка: прије суђења, током суђења и изрицања казне, после суђења, како би се удовољило ширем кругу захтјева и очекивања и потребама правосуђа у једном савременијем кривичном систему”? Овај приједлог није усвојен будући да се ради о материји која је предмет других закона. 7. „Препоручујемо да се у Закон уведу конкретне одредбе о начинима на које судије и службе за пробацију сарађују, не само у фази спровођења него и раније, у припремној фази”. Ова препорука није усвојена будући да се ова питања детаљно регулишу Закоником о кривичном поступку; Закон о извршењу условне осуде и казне рада у јавном интересу ће се прмјењивати на случајеве у којима је већ донијета правноснажна судска одлука, а сарадња у фази извршења је већ уређена на квалитетан начин; 8. Препорука која је дата у односу на увођење конкретно предложене одредбе а односе се на сљедеће: „алтернативна санкција се извршава на начин који је у складу са достојанством и основним правима и слободама осуђеног лица у његове породице”, већ је регулисана овим Нацртом закона. Остали приједлози нијесу могући у овом Закону, будући да су питања кривичног поступка регулисан Закоником о кривичном поступку; 9. „Препоручујемо да се у Закон уведу конкретне Опште одредбе о извршењу условне слободе:
- Ако је осуђено лице задржано у притвору, суд такође шаље одлуку притворској јединици у којој се лице чува. Управник притворске јединице отпушта осудјено лице у сврху извршења ове алтернативне санкције.
- Када суд изрекне условну осуду и наложи извршење неке обавезе, јединица надзире извршење обавезе.
- Ако осудјено лице не изврши обавезу коју је наложио суд, јединица обавјештава суд након што провјери чињенице и разлоге због којих обавеза није извршена.
- Једиица обавјештава суд о успјешном окончању времена провјеравања. По пријему таквог извјештаја, суд доноси одлуку која констатује да је алтернативна санкција извршена“.
Ова препорука није усвојена будући да не може бити предмет овог закона;
10. Препоручујемо да се у Закон уведу конкретне Опште одредбе о извршењу казне рада у јавном интересу.
- Јединица израђује програм рада у јавном интересу за осудјено лице, у складу са одредбама Кривичног закона, способношћу, вјештинама и поријеклом осудјеног лица.
- Јединица надзире извршење налога о раду у јавном интересу.
- Јединица, у координацији са организацијом или институцијом у којој ће се рад обављати, израдјује правила за осигурање од повреде или болести на раду, опште понашање на радном месту и друга релевантна питања прије почетка рада у јавном интересу. Општа правила која се односе на радно вријеме, паузе, недјељни одмор и безбједност на радном месту примењују се на вршење рада у јавном интересу.
- Ако осудјено лице не испуни своју обавезу да одржава контакт са јединицом или да испуни другу обавезу коју је наложио суд, јединица о томе обавјештава суд након што провјери чињенице и разлоге због којих није одржаван контакт или није испуњена обавеза.
- Организација или институција у којој се обавља рад у јавном интересу одмах обавјештава јединицу уколико осудјено лице не обавља рад на задовољавајући начин. Незадовољавајуће обављање рада, што укључује кашњење на посао, неовлашћен изостанак са посла, непридржавање правила посла и непоштовање прописа, оцењује јединица и о томе извјештава суд.
- Ако осудјено лице није у стању да обавља рад у јавном интересу због измијењених околности, јединица може да ревидира програм.
- Извршење налога о раду у јавном интересу може да буде обустављено или привремено прекинуто због: трудноће, порођаја или родитељства до прве године живота дјетета (за жене), изненадне болести осудјеног лица, која захтијева лијечење и спријечава га да обавља рад; било које друге ванредне околности која, из хуманитарних разлога, захтијева стално присуство осудјеног лица.
- Суд доноси одлуку о обустављању или привременом прекиду извршења налога о раду у јавном интересу; у одлуци се наводи период у ком се налог обуставља или привремено прекида; Највећи дио наведених препорука је већ регулисан Нацртом Закона. Сугестија из става 1 ове препоруке не може бити усвојена, с обзиром да је нејасна;
11. „Дефинисати у Закону Организацију јединице за условну слободу.
Предлажемо да се то уради на следећи начин:
Јединица за условну слободу је организована на два нивоа: централном и локалном.
Централни ниво представља Централна канцеларија при Министарству правде. Централна канцеларија је одговорна за давање смјерница, планирање, организовање, координацију, праћење и контролу активности локалних канцеларија и сноси пуну одговорност за њих.
Локални ниво се састоји од општинских служби, које се налазе у градовима где се налази и основни или виши суд“; Наведено питање је предмет закона и подзаконских аката којима се уређује организација органа државне управе, као и интерним актом Министарства правде.
12. „Члан 8. У члану 8 додати „О одлуци којом је изречена условна осуда са заштитним надзором јединица за условну слободу ће, зависно од обавезе заштитног надзора, обавијестити центар за социјални рад према пребивалишту или боравишту осуђеног лица (у даљем тексу: центар за социјални рад), послодавца код којег је осуђено лице запослено, одговарајућу здравствену установу, невладину организацију, Завод за запошљавање Црне Горе (у даљем тексту: Завод за запошљавање) и полицију.” Ова препорука није усвојена, али сарадња са НВО ће постојати у циљу што ефикаснијег узвршења појединих мјера које су одређене правноснажном одлуком суда и то по претходној процјени јединице за условну слободу у сваком конкретном случају.
13. “Члан 23. У члану 23 додати „Рад у јавном интересу извршава се на начин који обезбјеђује поштовање људског достојанства, основних права и слобода и приватност осуђеног лица. Осуђено лице не смије бити упућено на тешке, ризичне или послове за које је потребна посебна стручна квалификација коју осуђено лице нема или ће то погоршати његово здравствено стање.” Препорука која се даје у конкретном случају већ је обухваћена предвиђеном нормом.
14. “Члан 26. У члану 26 додати “Осуђено лице може Министарству правде поднијети молбу, са одговарајућим доказима, да му се привремено прекине или одложи извршење казне рада у јавном интересу, и то: у случају болести, изненадне тешке болести или смрти члана уже породице, за жене због трудноће и родитељства до прве године живота дјетета, потребе обављања радова изазваних елементарном непогодом усљед чега би настала знатна материјална штета по њега или његову породицу, уколико нема другог радно способног лица у ужој породици осуђеног. О молби из става 1 овог члана, Министарство правде ће донијети одлуку у року од три дана. Одлука из става 2 овог члана је коначна. О одлуци којом се одобрава прекид извршења казне рада у јавном интересу, односно тај прекид продужава, Министарство правде обавјештава суд који је донио одлуку у првом степену и правно лице, односно организацију код које осуђено лице извршава казну рада у јавном интересу. Прекид или одлагање извршења казне рада у јавном интересу може се одобрити најдуже до 30 дана, у случају болести осуђеног лица, прекид се може продужити док та болест траје, а за жене за вријеме трудноће и родитељства до прве године живота дјетета.” Препорука која се односи на прекид извршења казне рада у јавном интересу за “жене за вријеме трудноће и родитељства до прве године живота дјетета” - прихваћена је из разлога хуманости и обавезне заштите која се мора пружити овој категорији лица.
Нацрт Закона о извршењу условне осуде и казне рада у јавном интересу након инкорпорирања наведених измјена у најскоријем времену биће упућен Влади ради утврђивање у форми приједлога.
> Остале вијести